Treća i četvrta generacija

Silvija je provela gotovo ceo svoj odrasli život kao časna sestra. Počela je redovno da posećuje mesto gde je njen deda služio kao komandant nacističkog koncentracionog logora. Simbolički, tamo se suočava sa odgovornošću za njegova dela kroz izvođenje umetničkih performansa. Dok neumorno stoji pred porodičnom istorijom i vlastitim traumama iz detinjstva, ova žena se nalazi nadomak tačke neočekivanog preokreta.